Raskid ugovora

Kada se raskida ugovor?

Jednom zaključeni ugovor proizvodi pravno dejstvo između ugovarača, stvarajući im obavezu da postupaju onako kako je ugovoreno. Međutim, nekada se desi da nakon zaključenja ugovora nastupe specifične okolnosti usled kojih izvršenje ugovora bude ugroženo ili onemogućeno. Tada se svrha obavezivanja više ne može ostvariti, pa je ugovor potrebno raskinuti. Drugim rečima, ugovor se raskida kada za jednu ili obe ugovorne strane ugovor izgubi smisao. Raskid ugovora je način prestanka punovažnog ugovora, iz uzroka koji su predviđeni zakonom.

Razlozi za raskid ugovora

Najčešći razlog za raskid ugovora je neispunjenje ugovorne obaveze. Neispunjenje može biti potpuno i delimično. Važno je napomenuti da neispunjenje obaveze u neznatnom delu ne daje pravo na raskid ugovora. U slučaju da jedna strana ne izvrši svoju obavezu onako kako je ugovoreno, druga strana može zahtevati ispunjenje ugovorene obaveze ili raskinuti ugovor. Ugovor se raskida izjavom volje. U nekim posebnim slučajevima raskid ugovora nastupa i po samoj sili zakona. Osim zbog neispunjenja, ugovor je moguće raskinuti i zbog promenjenih okolnosti do kojih je došlo nakon zaključenja ugovora.

Sporazumni raskid ugovora

Na isti način na koji je i nastao, ugovor može i da prestane - sporazumom ugovornih strana. Sporazumni raskid ugovora se može posmatrati kao novi (kasniji) ugovor kojim ugovorne strane odustaju od starog (ranijeg) ugovora. Dakle, kod ove vrste raskida ugovora neophodna je saglasnost obe ugovorne strane o tome da se ranije zaključeni ugovor raskine.

Jednostrani raskid ugovora

Osim sporazumno, ugovor može biti raskinut i jednostrano. To se čini adekvatnom izjavom koju jedna ugovorna strana, u odgovarajućoj formi, daje drugoj ugovornoj strani. Pravo na jednostrani raskid ugovora se ne podrazumeva, već mora biti eksplicitno ugovoreno. To znači da su se stranke još pri zaključenju ugovora saglasile da svaka od njih može ugovor jednostrano raskinuti. Drugim rečima, u situaciji kada jedna ugovorna strana iz nekog razloga želi da jednostrano raskine zaključeni ugovor, ona to može učiniti samo ako je pravo na takav jednostrani raskid predviđeno samim ugovorom. Pored toga, jednostrani raskid ugovora je moguć i zbog neispunjenja obaveze druge ugovorne strane i zbog promenjenih okolnosti, a bliži uslovi ovih raskidnih uzroka detaljno su propisani zakonom.

Tužba za raskid ugovora i naknadu štete

Sudski raskid ugovora podrazumeva podnošenje tužbe nadležnom sudu koji o tom pravnom pitanju odlučuje presudom. Tužbom se traži od suda da najpre utvrdi da su nastupile okolnosti predviđene zakonom za raskid ugovora, da konstatuje da je ugovor raskinut i da naloži povraćaj u pređašnje stanje i isplatu odštete onoj ugovornoj strani koja na to ima pravo.

Posledice raskida ugovora

Dve su posledice raskida ugovora: povraćaj datog i naknada štete.

Povraćaj datog ili povraćaj u pređašnje stanje je posledica raskida koja podrazumeva da se poredak stvari između ugovarača vraća u onaj momenat koji je prethodio zaključenju odnosno ispunjenju ugovora. Tu je od značaja da li se u trenutku raskida već otpočelo sa izvršavanjem ugovornih obaveza. Ako nije, ugovorne obaveze se neće ni izvršavati jer se momentom raskida ugovora ugovorne strane oslobađaju svojih obaveza. Međutim, ako se otpočelo sa izvršenjem ugovornih obaveza, u slučaju raskida svaka strana vraća onoj drugoj sve što je od nje primila po osnovu raskinutog ugovora. Vraćanje se vrši u naturi ako je to moguće, a ako nije, vraća se novčana protivvrednost primljenog.

Naknada štete je druga moguća posledica raskida ugovora. Ugovorna strana koja raskidom ugovora trpi štetu ima pravo da joj druga ugovorna strana tu štetu nadoknadi. Vrstu i visinu štete je potrebno u svakom konkretnom slučaju opredeliti po osnovu i visini i dokazati.